1.Jos Da Su Znali
Patnju I bol osecaju svi
Od neuzvracene ljubavi životi su I'm zli
U unakaženu decu, izrastaju sad
Dok hodaju ulicama, širi se smrad.
Sa iglom u ruci, prslih vena
Oni su deca frigidnih žena.
Oceva drskih, lica bez smeha
Padaju u ocaj, u gradu punom greha
Mozgova praznih, razbijaju
Svakog dana ubijaju
Kradu, unose strah u vladu
Poremecenu celjad vrbuju mladu.
Trula kuca je njihova baraka
Živi život tek od sumraka
Puno groblje njihovih raka
Živela anarhija, anarhija sada.
| 
